Aikido istorijat

Današnji Aikido ima svoje korene u ratnoj veštini jedne od najstarijih japanskih feudalnih porodica, Minamoto – Takeda. Smatra se da je princ Teijun, šesti sin cara Seiwe (850-880), izmislio veštinu borenja pod nazivom Aiki Jutsu. Preko prinčevog sina Tsunemota ova veština je prenesena do sledeće generacije Minamoto. Ovu veštinu dalje usavršava Shinra Saburo Yoshimitsu, veliki general i strateg, mlađi brat Yoshija Minamota, takođe poznatog ratnika. Njegovi sinovi se razvijaju u poznate borce, dodajući nove elemente i tehnike i prilagođavajući ih tada poznatim hladnim oružjima. Drugi Yoshimitsuov sin Yoshikiyo, živeo je u dvorcu Takeda u pokrajini Kai.

U epohi Kamakura (1185-1336), rađa se figura samuraja i kroz naredne vekove, svaki klan razvija svoje specifične škole borenja, koje su pohađali samuraji. U Japan dolazi i veliki broj učitelja iz Kine. Javlja se i veliki broj škola mačevanja i Jujitse. Ove veštine su tokom narednih vekova bile najstrože čuvane tajne, i odavanje tehnika škole, nekome van klana, kažnjavalo se najstrožijom kaznom, smrću. Veliki deo efikasnosti i moći drevnih škola Jujitse, bio je upravo u tajnosti tehnika.

U epohi Sengoku (1467 – 1600), dolazi do stogodišnjeg rata koji je opustošio Japan i u tom periodu se u praksi usavršavaju mnoge tehnike Jujitse.
Krajem ove ere, dolazi do opadanja moći porodice Takeda i glava porodice Kunitsugu, 1574 god. premešta iz Takede dvorac u Aizu. Borilačke tehnike, koje je preneo svojim naslednicima bile su poznate pod nazivom, Aizu Todome veština.

Početkom Edo perioda (1600-1867), završava se epoha ratova i počinje epoha mira, a Japan se ujedinjuje pod Tokugawa šogunatom. U tom periodu Takeda klan iz Aize, svoju veštinu čuva i usavršava u potpunoj tajnosti, sve do Meiji perioda 1868 godine. Tada Japan izlazi iz vekovne izolacije i pod zapadnim uticajem, ukida se feudalni sistem. Na novo doba mnogi samuraji nisu mogli da se priviknu, jer više nije bilo ratova, a vatreno oružje je potisnulo hladno. Tradicionalne veštine našle su se pred izumiranjem.

Glava porodice i mačevalačkog Aizu klana, Sokagu Takeda (1860-1943), tada je počeo da podučava veštinu borbe Daito ryu Aiki Jujutsu, izvan kruga porodice putujući Japanom sve dok se nije nastanio na Hokaidu.

Najbolji učenik Sokagu Takede bio je Morihei Ueshiba, osnivač Aikidoa, čovek retkih vrlina i sposobnosti, koji je Daito školu obogatio delovima drugih drevnih veština koje je u mladosti proučavao, među kojima su najvažnije Yagyu Shingan ryu Jujutsu, Shinkage ryu Jujutsu, Kito ryu Jujutsu, Tenshin Shinyo ryu Jujutsu, So Jutsu, i druge.

Dodao je vlastite zahvate i uveo nove principe kojima je oplemenio mnoge tehnike Daito ryu, u skladu sa svojim uverenjima. Rezultat je bio Aikido, koji se kao veština konačno formirao 50-tih godina 20. veka i zauzeo svoje ugledno mesto u Budo porodici.

Najveća i najstarija Aikido organizacija je Aikikai Hombu, pod vođstvom osnivačevog unuka Doshu Moriteru Ueshibe. Najpoznatiji instruktori Aikikai organizacije su: Morihiro Saito, Hiroshi Tada, Kazu Chiba, Nobuyoshi Tamura, Katsuaki Asai, Masatomi Ikeda, Hideki Hosokawa, Shoji Nishio, Yasuo Kobayashi, Mitsugi Saotome i drugi.

Comments are closed.